5. ПРИОРИТЕТНИ ЦИЉЕВИ ЛЕАП-А ВАЉЕВА

У овом поглављу дат је кратак опис приоритетних циљева Локалног еколошког плана Ваљева према тематским целинама које су обухваћене документом. Достизање циљева који су овде описани допринело би конкретном и видљивом напретку у заштити животне средине или створило предуслове за покретање конкретних активности. Сигурно је да ови циљеви нису и једини које би требало остварити, али су по процени Радне групе и Форума заједнице приоритетни.

5.1. Квалитет ваздуха

5.1.1. Смањити ниво загађења ваздуха као последице саобраћаја и ширем центру града

Све постојеће информације указују на изузетно велики утицај саобраћаја на квалитет ваздуха у Ваљеву. Да би се постигао идентификовани циљ неоходно је у што краћем року приступити изради нове детаљне саобраћајне студије, обзиром да су постојеће старе 23 односно 12 година. Саобраћајна студија би морала да да јасне смернице у смислу решавања кључних саобраћајних проблема као што су: режим саобраћаја у ширем центру града, јавни превоз, паркирање, начин повезивања са прилазним путевима и ванградским саобраћајницама и сл. Тек по изради студије биће могуће утврдити које мере се могу подузети у циљу смањења загађености ваздуха.

5.1.2. Смањити ниво загађења ваздуха из домаћинстава до 2009. године

Припрема потребне документације за градњу градске Топлане у ЈКП Ваљево је у завршној фази. Убрзање ових активности и што скорије приступање реализацији ће довести до значајног пораста броја корисника даљинског грејања, што би као последицу имало побољшање квалитета ваздуха у зимским месецима. Увођење даљинског грејања би требало да прати постепена замена употребе фосилних горива у домаћинствима.

5.1.3. Смањити ниво загађења ваздуха из ложишта ЈКП-а

У оквиру контроле рада ЈКП-а надлежног за системе централног грејања неопходно је увести строжу радну и технолошку дисциплину и спроводити редовну контролу емисије, што би поред побољшања квалитета ваздуха донело и материјалне уштеде кроз смањену потрошњу горива и смањене трошкове одржавања и сервисирања котларница, топлотних станица и друге опреме. Режим рада ЈКП-а треба прилагодити резултатима контроле емисије, а затим извшити техничка унапређења система ложишта.

5.1.4. Увести редован мониторинг загађења ваздуха у ширем центру града до 2006. године

У циљу успостављања мониторинга над загађењем ваздуха неопходно је израдити студију и пројекат о диспозицији мерних места за контролу квалитета ваздуха и и дефинисати параметре мерења за свако мерно место. Након тога потребно је набавити одговарајућу опрему, успоставити оперативни рад мерних станица, формирати базе података о квалитету ваздуха у урбаној зони и успоставити систем координације рада и обавештавања надлежних институција и јавности. Редовно праћење би омогућило доношење сигурнијих закључака, одређивање специфичних активности и правовремено реаговање у случајевима прекорачења МДК.

Обзиром да је тренутни број мерних места недовољан, набавка бар још три апарата за узорковање ваздуха (четвороканални или осмороканални) би задовољила норме за број мерних места за град величине Ваљева. Обзиром да су ови апарати углавном мобилни, мерна места би се по потреби могла мењати. У циљу редовног обавештавања јавности било би значајно набавити монитор инсталиран на некој од виших зграда у граду (нпр. Згради општине што већ постоји у неким градовима) на коме би се редовно емитовали подаци о загађењу ваздуха.

Наравно, ове активности би морала да прати и редовнија инспекцијска контрола испуштања загађујућих материја на извору , као и примена законом предвиђених санкција за прекршиоце.

Недостатак катастра загађивача ваздуха на нивоу општине представља проблем који би у наредном периоду могао решити путем преузимања катастра од надлежних државних институција, или у његовом недостатку, израдом општинског регистра који би у првој фази обухватио само највеће потенцијалне загађиваче, а који би се касније употпуњавао подацима који се односе на остале изворе емисије у Ваљеву.

5.2. Комунални отпад

5.2.1. Утврдити одговарајућу локацију будуће регионалне санитарне депоније до краја 2005. године

Националном стратегијом за управљање отпадом предвиђено је да се некорисни и неопасни отпад одлаже на регионалне (заједничке) депоније. Сходно стратегији, регион број 13. би требало да покрије општине Ваљево, Косјерић, Мионица, Уб, Коцељева, Осечина и Љубовија. Ово је дугорочан пројекат за чију реализацију је неопходно претходно извршити ревизију постојеће пројектне документације, планова и програма, а затим постићи споразум између општина о најпогоднијој локацији за регионалну депонију. Следећи кораци су изградња депоније, развој мреже трансфер станица, центара за рециклажу, компостирање, мреже инсинератора итд. Посебну активност представљаће доношење плана о систему сакупљања отпада.

У досадашњим дискусијама на тему локације регионалне санитарне депоније помињане су две опције; Каленић и Слатина, обе на територији општине Уб.

5.2.2. Утврдити одговарајућу локацију и изградити општинску санитарну депонију комуналног отпада

Према садашњм проценама постојећа градска депонија ће моћи да се користи још максимално шест месеци. Стога је неопходно хитно приступити изради краткорочног програма управљања комуналним отпадом и санирања постојећег стања.

утврђивању локације и изградњи нове општинске санитарне депоније. Имајући у виду рок потребан за спровођење ових активности, општина ће морати да размотри могућности продужења рока постојеће депоније или привремене локације за одлагање отпада.

У том циљу као најрационалније решење намеће се ревизија постојеће пројектне документације и почетак изградње депоније у селу Царић. Идејни пројекат депоније на овом локалитету израдио је 1995. године институт Кирило Савић из Београда. Процењује се да је оптималан рок за изградњу депоније на овом локалитету три године.

У супротном, општина ће морати да, у што краћем року пронађе нову локацију и приступи изради пројектне документације, што ће, у односу на претходно решење захтевати знатно више времена.

5.2.3. Увести систем организованог сакупљања и одлагања комуналног отпада у приградским насељима и селима до 2007. године

ЈКП «Видрак» Ваљево пружа услуге сакупљања и одношења комуналног отпада на територији града Ваљева (11 месних заједница) и 4 сеоске месне заједнице ( Бранковина, Ваљевска Каменица, Дивци и Дивчибаре).

Да би се решио цеолокупан проблем комуналног отпада на територији општине Ваљево неопходно је припремити и увести нови систем организованог сакупљања, транспорта и одлагања комуналног отпада којим ће бити обухваћена приградска насеља и села. За остваривање овог циља шотребно је реализовати неколико активности:

• припремити план територијалног проширења активности ЈКП-а
• припремити одлуку о проширењу територије на којој ће се организовано сакупљати отпад
• унапредити технику и опремљеност ЈКП-а

Остваривањем овог циља створиће се услови за уклањање постојећих дивљих сметлишта у овим местима и њиховој околини. То ће повећати просечну дневну количину правилно депонованог комуналног отпада, што би требало да прате пилот пројекти рециклаже појединих материја из комуналног отпада.

5.2.4. Изградити сточно гробље до 2006. године

Проблем непостојања сточног гробља идентификован је још на првом Форуму заједнице, али у области “специфични проблеми“. Међутим, пошто јеовај проблем блиско везан са депонијом комуналног отпада, Радна група је одлучила да га обради у овом поглављу. Угинуле животиње и њихови остатци су се до скора одлагали на градску депонију. Споразумом који су 15.09.2004. потписали председник И.О.С.О. Ваљево идиректор ЈКП Видрак са једне, а грађани месних заједница Д. Грабовица, Градац и Белошевац са друге стране, забрањено је одлагање на депонију сваког отпада који не спада у категорију комуналног. Тиме се и проблем недостатка сточног гробља истакао као један од тренутно горећих.

Сходно томе, неопходно је у што краћем року израдити елаборат омогућим локацијама за сточно гробље, у складу са постојећим правилником. По изради елабората, С.О. би требало да донесе одлуку о локацији и приступи њеној изградњи.

5.3. Комуналне отпадне воде

5.3.1. Унапредити рад надлежних служби за контролу отпадних вода до 2006. године

Предуслов за приступање планском решавању проблема у области отпадних вода, посебно комуналних, је унапређење рада надлежних служби за контролу отпадних вода. Унапређење се односи пре свега на кадровске капацитете, материјално техничку опремљеност и појачање интензитета рада у смислу контроле и надзора. Да би се све ово постигло неопходно је израдити извештај о постојећим ресурсима службе, а по том приступити њиховом унапређењу.

5.3.2. Проширити канализациону мрежу у урбаној зони града (МЗ Пети пук и Попаре) и приградским насељима

Као што је већ констатовано, канализациона мређа у урбаном делу града Ваљева значајно заостаје за водоводном мрежом на истом подручју. Проблем је посебно изражен у месним заједницама Пети пук и Попаре, као и у једном делу месне заједнице Стари Град.

У приградским насељима канализациона мређа углавном и не постоји, тако да је потребно усмерити активности бар на она насеља где је извођење мреже комуналних отпадних вода и постројења за третман отпадних вода могуће извести уз мања улагања. Та насеља су: Ваљевска Каменица, Горић, Попучке , Дивци и Белошевац.

У сврху постизања зацртаног циља потребно је:

- извршити ревизију и комплетирање постојећих пројеката канализације у МЗ Пети пук и Попаре
- комплетирати и израдити додатну пројектну документацију за део месне заједнице Стари Град
- реализовати пројекте канализационе мреже
- припремити план и пројекте фазног увођења канализације за приградска насеља
- имплементирати пројекте за приградска насеља

5.3.3. Комплетирати мрежу за одвођење атмосферских отпадних вода

У највећем делу града фекална канализација није одвојена од тзв. кишне, тј. Мреже за одвођење атмосферских отпадних вода.

За постизање циља мора се пре свега извршити процена могућности раздвајања фекалне и атмосферске мреже. У другој фази следи израда потребне пројектне документације, а затим и реализација пројеката атмосферске канализационе мреже за поједине делове града.

5.4. Индустријске отпадне воде

5.4.1. Израда регистра загађивача индустријским отпадним водама

У области индустријских отпадних вода ситуација је, што се тиче постојећих података и информација, најлошија. Стога се решавању проблема из ове области не може приступити без, макар оквирног, регистра предузећа, радњи, постројења, радионица и сл. које испуштају отпадне воде из категорије индустријских.

Регистар би, у најмањем, требао да обухвати следеће:
- списак предузећа, радњи и сл. са тачним адресама
- врста производње којом се баве уз опис производног процеса
- количина отпадних вода
- састав отпадних вода
По изради регистра надлежне службе би требало да, у складу са законском регулативом, предузму одговарајуће кораке за оне за које се утврди да немају одговарајучи третман индустријских отпадних вода.

5.4.2. Унапредити рад надлежних служби за контролу индустријски отпадних вода

У овом случају потребно је спровести идентичне мере као код проблема комуналних отпадних вода. Обзиром да се ради о , мање више, истим службама постизање циља се може остварити кроз један заједнички пројекат.

5.5. Медицински отпад

5.5.1. Увести систем организованог сакупљања и одвајања медицинског отпада

Да би се увео систем организованог сакупљања и одвајања медицинског отпада, потребно је спровести одређене активности у циљу припреме особља за рад у оквиру система:

• донети ближе прописе о начину прикупљања, селекције, обележавања евиденције и поступања са медицинским отпадом;
• донети програм едукације запослених у здравственој установи о поступању са медицинским и фармацеутским отпадом;

Такође, здравствена установа мора именовати квалификовано лице које ће бити задужено и одговорно за контролу спроводђења прописаног поступка са медицинским отпадом.

Са друге стране, само компатибилни отпаци могу се одлагати заједно што подразумева обезбеђивање засебних простора или ћелија за одлагање, али и адекватно
обележавање медицинског отпада по врстама :

• инфективни отпад се прикупља у жутим, посебно обележеним кесама од ПЕВГ или полиамида(не ПВЦ).Одлагање инактивисаног инфективног материјала врши се у специјалне контејнере, након чијег пуњења се позива организација која врши њихово уништавање;
• патоанатомски отпад се пакује у јаке црвене пластичне кесе;
• органи плацента нпр.који се користе за добијање хормона или ензима, па се овај материјал одлаже у посебне уређаје за дубоко замрзавање;
• оштри предмети (игле, ланцете, скалпели стављају се прво у тврде пластичне кутије са поклопцем, па тек онда у жуте вреће, којима се транспортују до места за њихово одлагање.
• фармацеутски отпад одлаже се у браон пластичне вреће и односи у посебно обележен и обезбеђен простор где се чува до коначног уништења.
Уколико се, из било којих разлога покаже да није рационално прикупљати медицински отпад, могу се инсталирати уређаји за стерилизацију отпада, а након стерилизације са овим отпадом се поступа као са класичним комуналним отпадом.

У оквиру система потребно је Инсистирати на увођењу нових дијагностичких и терапијских процедура, које доводе до стварања мањих количина медицинског отпада.

5.5.2. Обезбедити технологије за трајно уклањање медицинског отпада

Спаљивање отпадних материјала познато је од раније као једна од поузданих мера комуналне хигијене, са циљем да се спољашња средина ослободи материја које могу бити инфективне, а тиме и носиоци зараза људи и животиња, као и материја које својим присуством загађују околину, нарочито код дужег стајања, када долази до процеса труљења и распадања.

Стога је реконструкција постојеће пећи за спаљивање медицнског отпада и набавка одговарајућих филтера свакако приоритет број један у решавању овог проблема у ЗЦ Ваљево. Обзиром да оређене понуде за набавку филтера већ постоје, мере за достизање циља подразумевају само доношење одлуке о реконструкцији пећи набавци филтера, расписивање тендера, збор извођача и пуштање опреме у рад.

5.6. Заштићена природна добра

5.6.1. Спровести законске мере заштите заштићених природних добара током 2005. године

Спровођење законских мера у Клисури реке Градац, због специфичног начина управљања овим заштићеним прородним добром, подразумева појачавање мера надзора и заштите које до сада нису биле на прописаном нивоу. Еколошко друштво Градац, као стараоц и управљач, са својом организованом заштитном службом није у могућности да спроводи мере надзора и заштите без одговарајуће сарадње са надлежним службама и органима. Да би се постигао зацртани циљ, ЕКОД Градац би морао да изради предлог за унапређење мера заштите и надзора који би требало да усвоји С.О. Ова одлука би требала бити достављена свим надлежним општинским и републичким органима, чиме биспровођење законских мера било знатно олакшано.

У случају Петничке пећине и Таорских врела, неопходно је усвојити елаборате о заштити које је предложио Завод за заштиту природе Србије, именовати стараоце а затим утврдити краткорочне и средњерочне планове заштите и развоја и поступати по њима.

5.6.2. Обезбедити адекватно и континуирано финасирање заштите заштићених природних добара

Иако општина, након усвајања елабората о заштити одређеног заштићеног природног добра и избора стараоца, преузима и законску обавезу финансирања дела плана заштите и развоја, у општини Ваљево то за сада није случај.

Обзиром да се ради о законској обавези, све неопходне мере за постизање циља су административно политичке природе. У случају клисуре реке Градац, али касније и у случајевима Петничке пећине или Таорских врела општина је дужна да, у оквиру планирања годишњег будџета, предвиди средства за финансирање програма заштите и развоја ЗПД.

5.7. Образовање, информисање и јавна свест

5.7.1. Унапредити ниво еколошке културе и еколошке свести грађана

Низак ниво еколошке културе и свести грађана идентификован је као један од кључних проблема уопште, па тако и за имплементацију ЛЕАП-а. Достизање овог циља подразумева низ различитих активности које би требало да се одвијају у континуитету дужи временски период. Основни елементи ових активности би требало да буду:
o Повећан обухват, интензитет и континуитет информисања грађана о проблематици у овој области и то

• реално присутним и објективно представљеним проблемима,
• иницијативама и акцијама које се воде,
• резултатима акција и програма, и
• активностима и проблемима у другим срединама, у Србији и у свету.

Ово се може реализовати кроз проширивање простора у медијима (сталне рубрике, редовне ТВ емисије) где се представљају ови проблеми али и путем организовања тематских скупова, конференција, трибина, стручних скупова и сл.

• Радити на подизању знања новинара и актера јавне сцене о питањима од значаја за животну средину.
  У том правцу организовати периодичне инструктивне и информативне програме намењене новинарима и уредницима медија где би се детаљније представили појединачни проблеми и тематске целине у области животне средине, нарочито она питања која су за Ваљево од већег значаја или актуелности.
• Повећати информисаност грађана о статичним и динамичним (променљивим) елементима животне средине.
  Под статичним мислимо на инфо-табле и паное на приступу рекама, планинама и популарним излетиштима где се на концизан и разумљив начин представљају основни подаци и вредности појединих објеката.
  Динамични елементи би биле информације о тренутном стању квалитета воде и ваздуха у форми електронских информационих паноа (монитора, дисплеја) постављених на посећеним и приступачним местима у граду. Ту би се непрекидно приказивали реални и необрађени подаци мерних инструмената о стању неких елемената животне средине.

5.7.2. Увести сталне, стандардне програме еколошког образовања на предшколском, основношколском и средњошколском нивоу од 2005. године

• Иако су поједини образовни програми „еколошког садржаја“ донекле заступљени у предшколским и школским установама, неопходно је увођење сталних и стандардних образовних програма. На тај начин би се могло унапредити базично образовање младих генерација у овој области али и организовати њихово активно укључивање у конкретним програмима и подухватима.

У том правцу би, у сарадњи са образовним институцијама, требало иницирати израду локалних наставних програма и целина а од стране мешовитих тимова искусних наставника и познавалаца ове проблематике ван школа и омогућити школама и наставницима да се са овим програмима упознају и да их користе и уграђују у постојећу наставну праксу било као део постојећих наставних програма тематски блиских предмета, било у форми факултативних или додатних наставних садржаја.

Посебан предлог се односи на израду посебне публикације са оквирном темом „Ваљево – природне вредности и животна средина“ намењене наставницима основних и средњих школа где би се целовито приказале одговарајуће тематске области укључујући и листу питања и вежби, задатака за самостални рад и итинерере за организовање излета и тематских садржаја теренског типа.

Такође, требало би успоставити један број редовних активности са циљем да постану традиционалне и препознатљиве (Дан планина, Дан бриге о води и сл.).

5.7.3. Успоставити систем информисања о стању животне средине у граду до 2006. године

Проблем недовољне информисаности јавности о стању животне средине уочен је у оквиру свих тематских целина које су саставни део ЛЕАП-а Ваљева. Да би се остварио зацртани циљ потребно је спровести низ активности од којих су најзначајније:

• израда базе података о стању животне средине у Ваљеву и израда електронске базе података
• ојачати сарадњу са медијима
• организовати редовне конференције за штампу (једном месечно) са овом тематиком
• припремати редован двогодишњи извештај о стању животне средине на територији општине
• организовати редован проток информација између С.О. и надлежних институција и организација
• публиковати информације о стању животне средине на новоформираном веб сајту ЛЕАП Ваљево

5.7.4. Унапредити учешће јавности у процесу доношења одлука од значаја за животну средину

Учешће јавности у процесу доношења одлука до сада није било заступљено, бар када је реч о животној средини, осим у случајевима када то представља законску обавезу (организација јавне расправе). Да би јавност, тј. Грађани могли активно да учествују у процесу доношења одлука подразумева се да морају бити адекватно информисани, што значи да је претходно неопходно спровести бар део активности везаних за унапређење информисања.

Из досадашњих искустава овај циљ најлакше је постићи обуком представника невладиних организација које се баве животном средином о процедурама учешћа јавности према домаћем законосавству али и према стандардима Архуске конвенције. НВО потом могу да, као заинтересована јавност, активно учествују у доношењу одлука али и да дају неопходну подршку, информације и савете грађанима о начину и могућностима за учешће у овим процесима.

5.8. Дивчибаре

5.7.1. Изградити канализациону мрежу на Дивчибарама

Проблем неадекватне канализационе мреже на Дивчибарама истакнут је као приоритет од стране свих учесника у процесу израде ЛЕАП-а Ваљева. Иако ЈКП Водовод Ваљево спроводи неке пројекте у циљу решавања тог проблема, потребно је комплетирати сву постојећу документацију, а по том приступити изради додатне.

У следећој фази треба започети са реализацијом пројеката, водећи при том рачуна о досадашњим искуствима, тј. О томе да се неке грешке из прошлости не би поновиле.

5.7.2. Уредити речно корито на Дивчибарама до 2007. године

За постизање циља потребно је реализовати постојећи идејни пројекат који обухвата израду регулације Безименог потока у дужини од 165 м и реке Бела Каменица у дужини од 60 м. Регулација се налази у централној зони насеља Дивчибаре.

Техничку документацију припремио је саобраћајни институт „ЦИП“ из Београда, а извођењем пројекта постигло би се следеће:

• спровођење великих вода кроз централну зону насеља Дивчибаре
• заштита пута Ваљево – Дивчибаре и цркве Св. Пантелејмона од ерозије и плављења услед великих вода
• унапређење естетско-функционалних карактеристика Безименог потока и реке Беле каменице и уклапање у амбијенталну целину Дивчибара
• задовољење услова датих од завода за заштиту природе Србије и других надлежних служби

---

КОНТАКТИ:
ЛЕАП Канцеларија у Ваљеву
Милош Катић, локални ЛЕАП координатор
С.О. Ваљево, Карађорђева 44, 10 спрат канцеларија 65
телефон: 223 019
Факс: 223 019
е-mail: mkatic@ptt.yu