3.1.
Општи услови
3.1.1.
Положај и величина
Општина
Ваљево се налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре
(притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије.
Општина Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева,
на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем
и на истоку са Мионицом и Лајковцем. Територија општине је неправилног
ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина
реке Колубаре. Северно од ове долине територија општине је брежуљкаста
и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте
форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до
самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника
који се издижу до преко 1200 метара надморске висине.
Површина
општине је 905 км2 и то је највећа општина у овом делу Србије. На
територији општине Ваљево, према попису из 2001. године живело је
око 97.000 становника. Највећи део становника живео је натериторији
града Ваљева (33.759), док 65 процената становника општине насељава
преко 70 насеља сеоског типа расејаних по читавој територији општине.
Град
Ваљево се налази на 44°16' северне географске ширине и 19°53' источне
географске дужине на просечној надморској висини од 195 метара.
Ваљево
има веома погодан саобраћајни положај. Удаљено 70 км ваздушном линијом
(97 км путем) од Београда, 65 км од Шапца, 75 км од Лознице и 100
км од Ужица. Кроз Ваљево пролази железничка пруга Београд-Бар и
неколико важних путних праваца: Нови Сад-Рума-Шабац-Ваљево, који
се даље на југ рачва у два правца – Бајина Башта - Тара и Косјерић-Ужице,
као и правац Ибарска магистрала (Лазаревац) – Ваљево – Лозница и
даље преко Дрине ка Босни. Ваљево се налази на важном чворишту ваздухопловних
коридора путничког и теретног авио-саобраћаја. Ваљево је доминантни
привредни, културни и саобраћајни центар регије.
3.2.
Природни чиниоци
3.2.1.
Клима
Општи
показатељи
На
опште климатске карактеристике општине Ваљево утичу близина пространог
Панонског басена и прелазак из равничарских ка брдско-планинским
зонама, као отвореност Ваљевске котлине и нижег дела планинске подгорине
ка северу и североистоку. Град Ваљево има благу умерено-континенталну
климу која постаје оштрија ка југу са порастом надморске висине.
Средња
годишња температура ваздуха у граду Ваљеву је око 11°С. Побрђе у
висинском распону 200-500 метара надморске висине има нешто мало
нижу средњу годишњу температуру (10°С) док се њена вредност ка врховима
и гребену планинског ланца спушта до 6-7°С. Најхладнији месец је
јануар (-0.2°С) а најтоплију јул (21.4°С). Јесен је топлија од пролећа
за 0.5°С.
Табела
3.1 Средње годишње температуре ваздуха
метеоролошка
станица |
период
осматрања |
месеци |
I |
II |
III |
IV |
V |
VI |
VII |
VIII |
IX |
X |
XI |
XII |
Ваљево |
1926
- 1997 |
-
0.1 |
1.6 |
6.0 |
11.1 |
16.1 |
19.5 |
21.4 |
20.7 |
16.9
|
11.4
|
6.7 |
1.8 |
Дивчибаре |
1954
- 1963 |
-
3.3 |
-
2.6 |
0.9 |
5.9 |
10.6 |
14.0 |
16.3 |
17.1 |
13.1 |
8.5 |
3.6 |
0.0 |
Извор
података : "Клима ваљевског краја", др Драгољуб Ђукановић
2000. године
Апсолутни
максимум дневне температуре достиже до 43°С (у вишегодишњем праћењу
метеоролошке станице у Ваљеву) а апсолутни минимум од -30°С је забележен
1947. године. Ваљево просечно годишње има 88 мразних дана. Средњи
вегетациони период траје 260 дана. Средњи временски период препорученог
грејања просторија за град Ваљево износи 192 дана а средњи препоручени
период летњег климатизовања просторија износи око 153 дана.
Процењује
се да средња годишња влажност ваздуха износи 75% што овај простор
чини умерено влажним. Влажност је знатно већа зими у односу на друга
годишња доба. Средња годишња облачност за Ваљево износи 59%. Средња
годишња осунчаност Ваљева износи око 2.000 часова (максимум у јулу,
минимум у децембру). Интензитет сунчевог зрачења је највећи у јулу
(6.2 кW/дан) а најмањи у децембру (1.1 кW/дан) са средњом годишњом
вредношћу од 3.6 кW/дан.
Средња
годишња висина падавина у Ваљеву је 785 мм, при чему је месечна
расподела неуједначена (јун 100 мм, фебруар 46 мм). На простору
општине Ваљево не ретко се јављају периоди суша али и олујне непогоде
са изузетно интензивним падавинама (забележени максимум је преко
70 мм у једном дану). Непогоде се просечно годишње јављају једном
у 34 дана (најчешће у јуну – просечно 8.5 дана). Просечна годишња
учесталост појаве дана са маглом у Ваљеву је преко 23 дана.
Ваљево
нема изражене честе појаве ветрова. Ваљевска котлина је делимично
заклоњена тако да је учесталост тишина доминантна и износи 463 ‰.
Доминирају западни ветрови (174 ‰), а средње брзине ветрова су релативно
ниске (2.0 – 2.8 м/с).
Клима
и квалитет животне средине
Елементи
континенталне климе чине појаву климатских екстрема на простору
општине Ваљево израженом. Високе летње и јако ниске зимске температуре,
могућа појава вишемесечних суша готово се поклапа са очекиваним
високо натпросечним падавинама и поплавама.
Положај
града Ваљева и недовољно регулисана урбанизација у последње 3-4
деценије учинило је да квалитет микроклиме у зони града опада. Томе
доприноси и делимично заклоњен положај Ваљевске котлине који смањује
интензитет и честину ветрова и тиме проветравање загађеног ваздуха.
Велики број индивидуалних ложишта, недовољна брига о квалитету емисије
из заједничких топлана и нагли пораст броја моторних возила са високим
процентом старих или половних возила међу њима, учинили су да емисија
штетних гасова и чађи достигне неприхватљиве нивое. Комбинујући
то са релативно високом влажношћу ваздуха и честим појавама магле
у касно-јесењем и зимском периоду, над градом Ваљевом је уочена
све чешћа и дуготрајнија појава смога.
3.2.2.
Геологија и површинске форме
Рељеф
Ваљевског краја одређује превасходно положај овог краја на додиру
двеју великих геолошких и предеоних целина овога дела Европе – равница
на северу (Панонска низија) и планинске зоне на југу. У висинском
погледу, могу се уочити три доминантне целине:
•
Долина Колубаре са приобалним ниским појасом надморске висине до
око 170м.
• Ниско и средње побрђе које чине брежуљкасте форме у систему Влашића
на северу и нижих падина Подрињско-ваљевских планина на југу. Обележје
овог рељефа су заталасане површи испресецане долинама многобројних
водотока. Део крупнијих форми настао је тектонским путем (као што
је Ваљевска котлина и раседне појаве на јужном ободу долине Колубаре),
или абразионим процесима (одсеци у Шушеокама и Радобићу).
• Планинско и припланинско подручје ослоњено на ланац Подрињско-ваљевских
планина – Маљен (1.103 м), Повлен (1.347 м), Јабланик (1.274 м)
и Медведник (1.204 м). Ово подручје одликује густа и развијена речна
мрежа и благо терасасто спуштање терена од југа у правцу долина
Обнице и Колубаре на северу.
Највећи
део планинског масива на територији општине Ваљево изграђен је од
тријаских кречњака и дијабаз-рожњачке формације. Преко старије подлоге
лежи горњокредна серија представљена претежно спрудним, масивним
и банковитим кречњацима, затим лапоровитим кречњацима, лапорцима
и конгломератима. На простору планине Маљен доминира серпентин.
Неогене
творевине карактеришу Ваљевску котлину где се уочавају наталожени
слатководно-бочатни седименти које чине конгломерати, лапорци, глине,
пескови и лапоровити кречњаци. У речним долинама су наталожени квартарни
седименти.
Карактеристично
за Ваљевски крај је појава карстних површи (Лалићка и Бачевачка
површ) формираних од тријаских кречњака где су развијене површинске
и подземне форме крашког рељефа и хидрографије.
Међу
овим облицима издвајају се вртаче и јаме. Највећи део вртача се
користи за обраду и у функцији пољопривредне производње. Подземни
крашки облици – пећине и јаме су многобројни на простору Ваљева.
Пећине се махом јављају на странама кањонских долина Сушице, Градца
и Јабланице. У највећем броју случајева су изворског типа и суве,
изузев најмлађих које су данас хидрографски активне. На простору
Ваљева регистровано је преко 150 пећина, јама и понора од којих
неки објекти својим специфичностима и садржајима (ретке и ендемичне
биолошке врсте, палеонтолошки и археолошки налази) заслужују изузетну
пажњу и заштиту. За туристичке посете делимично је уређена и оспособљена
само Петничка пећина.
3.2.3.
Хидрологија
Највећи
део територије Ваљевске општине богат је и површинским и подземним
водама. Густа речна мрежа је доминантно везана за слив Колубаре
и Саве, док се врло мали део јужног обода општине одводњава према
Западној Морави и према Дрини. Карактеристично за овај простор је
постојање крашких зона без или са минималним појавама површинских
вода, као и распрострањене појаве подземних термалних вода у и по
ободу долине Колубаре.
Подземне
воде
У
оквиру тријаских кречњака формиране су карстне издани које се одводњавају
преко већег броја мањих или већих карстних врела. Нека од ових врела
каптирана су за потребе водоснабдевања града (Пакље). Дубина ових
издани на просторима карстних површи отежава експлоатацију воде
и чини ове површине безводним и сувим.
У
долини Колубаре, испод неогених седимената а унутар зоне тријаских
кречњака констатовано је присуство термалних вода нижих температуре
(до 30°С) од којих се на територији општине Ваљево, за сада, експлоатише
само вода у Петници са дубине до око 600м.
Површинске
воде
Највећи
део територије Ваљевске општине одликује густа и развијена речна
мрежа. Ваљево као град лежи на четири реке: Јабланици, Обници, Колубари
која настаје спајањем ове две у самом граду и реци Градац. У јужној,
планинској зони, захваљујући доминантним кречњачким површинским
формацијама, већина водотока је у свом горњем али и средњем току
усецала дубоке речне долине клисурастог и кањонског типа.
Протицај
је релативно стабилан током читаве године са израженим растом водостаја
током кишног периода у пролеће и у касну јесен. Бујичне појаве су
честе и поред релативно великог броја антиерозивних објеката у горњем
и средњем току једног броја водотока. У крашким зонама неколико
површинских токова је попримило периодични ток (Суваја, Сушица),
док је регистровано и неколико правих понорница. Део речног корита
Колубаре на потезу од настанка до изласка из градске зоне Ваљева,
је уређено и обале стабилизоване.
Вештачке
хидроакумулације су малобројне (два мања језера) и углавном у функцији
заштите од поплава и бујица. У току је изградња веома великог акумулационог
језера на реци Јабланици (саставница Колубаре) са вишеструким функцијама
(водоснабдевање, стабилизација протицаја Колубаре за потребе термоелектрана
у зони Лазаревца и Уба).
3.2.4.
Земљиште и живи свет
Земљиште
Општина
Ваљево се простире на површини од 905 км2. У структури земљишта
ораничне површине учествују са 54%, воћњаци са 14% а ливаде и пашњаци
са 32%. Доминирају ситна сеоска домаћинства са традиционално разноврсном
ратарско-сточарско-воћарском структуром производње. Просечна површина
пољопривредног газдинства износи 2.3 хектара, односно 1.5 хектара
обрадиве површине.
Подручје
општине је брежуљкасто-планинско и 70-80% земљишта је у типу псеудоглеја.
Ово земљиште је средње обезбеђено хумусом, добро обезбеђено укупним
азотом, сиромашно у лако приступачном фосфору и изразито обезбеђено
калијумом. Тежак механички састав, неповољна хемијска и водно-ваздушна
својства су ограничавајући фактор за коришћење овог типа земљишта
у интензивној биљној производњи, те се углавном користе као природни
пашњаци. Ако се имају у виду основне карактеристике овог типа земљишта,
применом одговарајућих агротехничких мера, пре свега калцификације,
хумификације и фосфатације, ове површине се могу унапредити и учинити
погоднијим за интензивну биљну производњу.
Специфичност
земљишта формираног на кречњацима великих површина јужно од Обнице
и Колубаре је појава пространих површинских крашких облика, пре
свега вртача које су генерално непогодне за интензивнију обраду.
Раширена пракса је да се дно тањирастих вртача обрађује у форми
малих и ограничених ратарских површина, док се обод ретко користи.
Појава вртача значајно утиче на ограниченост могућности укрупњавања
и интензивирања обраде земљишта у побрђу.
У
долинама река су алувијални наноси и мале површине земљишта типа
чернозема.
У
1990. години Скупштина општине Ваљево је усвојила Основе коришћења
пољопривредног земљишта са одговарајућим препорукама у вези ђубрења,
гајења одговарајућих култура и побољшавања структуре земљишта.
Вегетација
и животињски свет
Осим
вештачких биљних култура (воћњаци, повртњаци, жита и вештачке ливаде),
територија општине Ваљево садржи значајне површине под аутохтоним
ливадама и шумом.
Брдске
ливаде и пашњаци су карактеристичне на масивима Маљена, Повлена
и Јабланика. Доминирају асоцијације типа Agrostis vulgaris, Festuca
valesiacae, Cynosurus cristati и сл.
У
долинама река карактеристичне су заједнице врбе и тополе (Populeto–Salicetum).
Од шумских заједница на висинама изнад 300 метара доминирају заједнице
храста (храст и бели граб – Quercetum confertae cerris) и, на већим
висинама по ободу и гребену планинског била, буква у типичној асоцијацији
Fagetum montanum serbicum и Fagetum moesiaca herbogum. Четинара
има на мањим површинама и углавном су вештачког порекла као резултат
својевремених акција пошумљавања голети. Овде доминира црни и бели
бор, јела и смрча.
У
смислу аутохтоног биодиверзитета, значајне су површине под старим
буковим шумама на Повлену, Буковима и, нарочито, Медведнику, као
мешовите заједнице храста и букве у ширем простору Повлена и падинама
Маљена. Значајна је појава распрострањена појава божиковине (Ilex
aquifolium). На падинама Повлена описана се ретке појаве заједница
медвеђе леске (Corylis colurna), црног грабића (Ostrya carpinifolia)
и црног јасена (Frankinus ornus).
Брдске
ливаде и пашњаци су карактеристичне на масивима Маљена, Повлена
и Јабланика. Доминирају асоцијације типа Agrostis vulgaris, Festuca
valesiacae, Cynosurus cristati, Koelerietum montane и сл.
Животињски
свет на овим просторима је углавном типичан за шире просторе северозападне
Србије. Од крупне дивљачи присутна је срна, лисица, јазавац и неколико
врста куна. Појаве вукова су ретке а изузетно ретко се дешава да
медвед напусти масив Таре и пређе на територију Ваљевских планина.
Гнездишта белоглавог супа и орлова у сливу Дрине омогућавају појаву
ових птица и на планинама Ваљева. Крупне птице мочварице се редовно
уочавају на рекама и малим језерима и махом су везане за редовне
миграције. Ситни сисари, водоземци и гмизавци су такође типични
и заступљене су махом све врсте регистроване за шири простор СЗ
Србије.
Најређе
врсте, укључујући и регионалне и локалне ендемите везане су за фауну
која насељава пећине и јаме у карстним пределима Ваљева.
3.2.5.
Заштићене природне вредности
Заштићена
природна добра, којих на територији општине Ваљево има неколико,
представљају посебну вредност овог краја. У њих убрајамо Клисуру
реке Градац, као "Предео посебних природних одлика", Петничку
пећину, Таорска врела, Баћину Пећину и Дегурићку Пећину као "Споменике
природе" под одређеним видом заштите. По старом закону о заштити
природе, у категорију " строги природни резерват" спада
још и Црна река", а у "природне споменике" Стабло
липе – Ненадовића липа и Орахова стабла. У току је израда елабората
о заштити ваљевских планина којим би се цео масив, Јабланик, Медведник,
Повлен и Маљен, највероватније ставио под заштиту као Регионални
парк природе.
Разноликост
и квалитет ових добара представљају потенцијал који тек треба да
буде искориштен и то на основама одрживог развоја.
3.3.
Становништво
Простор
у долини и ободу Колубарског басена насељен је од најранијих времена.
Неколико палеолитских локалитета (старије камено доба) и велики
број налаза насеља и трагова боравка људи из времена неолита (млађег
каменог доба) указује да су повољна клима, положај, плодно тло и
богат живи свет утицали на рано и све интензивније насељавање овог
простора. Развој насеља се наставио и у античком периоду и, касније,
током средњег века када се појављују урбанизоване насеобине, тј.
формирање градског насеља на месту данашњег Ваљева које се помиње
још у тринаестом веку. Све до новијег времена пољопривреда и трговина
су доминирали у функцијама насеља. Готово читав простор општине,
осим самог планинског гребена и врхова, био је насељен са релативно
добро развијеном пољопривредном производњом, пре свега сточарством
и воћарством.
У
ХХ веку, нарочито у другој половини, уочљиво је нагло ширење градског
подручја Ваљева на рачун смањивања насељености села, пре свега села
у брдској и планинској зони. Раст укупног броја становника који
је средином ХХ века био изразит, заустављен је крајем ХХ века (1991
– 96.530, 2002 – 96.761).
Старосна
и полна структура становништва је значајно неповољнија данас у односу
на време од пре две и три деценије. Изразит је процес старења домаћинстава
у сеоском подручју али се то све више односи и на градско подручје,
тако да је на последњем попису уочен негативан укупни природни прираштај.
Табела бр 3.2. Социоекономске карактеристике Ваљева
-
Број насеља 2001. године |
78 |
-
Број становника према Попису 1991. године
Напомена 1 - Обухваћено становништво у земљи. |
96530 |
-
Број становника према Попису 2002. године
Напомена 2 - Обухваћено становништво у земљи. |
96761 |
-
Густина насењености (по квадратном километру) |
107 |
-
Пораст становништва у периоду 1991. - 2002. године |
231 |
-
Укупно становништво испод 7 год. - Попис 2002. године |
5803 |
-
Укупно становништво од 7-14 год. - Попис 2002. године |
8523 |
-
Укупно становништво од 15-27 год. - Попис 2002. године |
16749 |
-
Укупно становништво од 60 и више год. - Попис 2002. године |
21670 |
-
Радно способно становништво (укупно) - Попис 2002. године |
62585 |
-
Радно способно мушко становништво (од 15 - 64 год.) - Попис
2002. године |
32409 |
-
Радно способно женско становништво (од 15 - 59 год.) - Попис
2002. године |
30176 |
-
Природни прираштај према попису 2001. године (негативан тренд) |
-294 |
-
Природни прираштај, према попису 2001. године (негативан тренд
на 1000 становника ) |
-3 |
-
Укупан број запослених, 2001. године - годишњи просек |
30354 |
-
Удео жена у укупном броју запослених (%), 2001. године - годишњи
просек |
45.9 |
-
Број запослених на 1000 становника, 2001. године - годишњи просек
|
312 |
-
Запослени у предузећима, установама, задругама и др. орг. (%),
2001. године - годишњи просек |
64.3 |
-
Лица која самостално обављају делатност (%), 2001. године -
годишњи просек |
35.7 |
-
Народни доходак по становнику (дин.), 2000. године |
32101 |
-
Народни доходак по становнику (дин.), 2001. године |
48279 |
-
Број изграђених станова на 1000 становника, 2001. године |
1.6 |
-
Укупна дужина путева (км), 2001. године |
521 |
-
Просечан број ноћења туриста из СРЈ, 2001. године |
6 |
-
Просечан број ноћења туриста из иностранства, 2001. године |
5.1 |
-
Редовне основне школе, 2000/2001. - крај школске године |
57 |
-
Ученици основних школа, 2000/2001. - крај школске године |
8909 |
-
Средње школе, 2000/2001. године - крај школске године |
6 |
-
Ученици средњих школа, 2000/2001. године - крај школске године
|
5134 |
-
Више школе, 2001/02. шк. год. |
1 |
-
Студенти виших школа, 2001/02. шк. год. |
1369 |
-
Дипломирани студенти виших школа, 2001/02. шк. год. |
45 |
-
Факултети, 2001/02. шк. год. |
- |
-
Студенти факултета, 2001/02. шк. год. |
- |
-
Дипломирани студенти факултета, 2001/02. шк. год. |
- |
Извор
података: Републички завод за статистику
3.4.
Насеља
За
општину Ваљево је карактеристично да већина становника (65%) живи
на сеоском подручју. Осим специфичности самог града Ваљева, могу
се уочити три главна типа урбанизације и структуре насеља. У долини
Колубаре насеља су гушћа и пружају се дуж северних обала реке и
доминантних саобраћајница које се ту налазе (пут и пруга). Насеља
су збијена са тенденцијом даљег уситњавања поседа и интензивније
изградње нових стамбених и економских објеката. Од насења овог типа
у овом документу престављена су Дивци. У северној зони побрђа насеља
су махом лоцирана у увалама и мањим котлинама али и на блажим превојима.
Мање су збијена и уз окућницу се налазе пољопривредне површине мање
или средње величине (Ваљевска каменица, Бранковина итд.).На простору
Ваљевске подгорине и обода планинског венца насеља су најчешће разбијена,
домаћинства су раширена на већој површини а стамбени и економски
објекти се граде на блажим падинама, проширеним долинама водотокова
и на од ветра заклоњенијим местима ( Дивчибаре, Лесковице, Поћута
итд.).
Саобраћајна
мрежа је релативно добро развијена, нарочито у долини Колубаре и
ниском побрђу, док је у планинској зони неразвијена и нефункционална.
Последњих десетак го-дина путеви, нарочито сеоски али и неки од
магистралних правац се недовољно одржава-ју, што је довело до смањивања
њихове пропусне моћи и проходности у зимском периоду.
Електрична
и телефонска мрежа су такође развијеније у северном и централном
делу општине, док и даље постоје проблеми са квалитетом и одржавањем
мреже у планинској зони и подгорини. Водоснабдевање је такође знатно
боље решено у граду и његовој околини у односу на мања насеља. Са
канализацијом је стање неповоњније и мали део домаћинстава на територији
општине користи адекватну канализациону мрежу.
Ваљево
Ваљево
је културни, привредни и саобраћајни центар регије. Са 96.761 становника
обухвата више од трећине укупног броја становника општине са трендом
даљег померања становника са брдске сеоске зоне ка подручју града.
Ваљево је свој најинтензивнији развој доживело средином двадесетог
века након покретања великих државних предузећа. Урбанистичке основе
тог ширења и неку осмишљенију политику зонирања Ваљево није успевало
да успостави, тако да је дошло до стихијне градње на свим деловима
обода градског језгра, па и у самом језгру града. Велики број домаћинста-ва
дуго није имао адекватно снабдевање водом, струјом, нити одговарајуће
прикључке на канализацију или путну мрежу. Шумски појас око града
је највећим делом грубо искрчен, што је вероватно утицало и на промене
у микроклими града, пре свега у смањеном проветравању и јачању температурних
екстрема.
Уже
градско језгро се налази на левој страни Колубаре њеног места настанка
(спајање Обнице и Јабланице) на западу па до простора Пољопривредне
школе на истоку и од насеља Пети Пук на северу до десне обале Колубаре
на југу. Широки појас приградских насеља данас обухвата десетину
до јуче самосталних села чије се раније функције могу само назрети
постојањем распарчаних пољопривредних површина које, углавном, чекају
на парцелацију и продају у функцији породичних кућа или објеката
мале привреде.
До
средине деведесетих година Ваљево је доминантно зависило од неколико
великих државних предузећа, пре свега војно-индустријског комплекса
„Крушик“ (пушчана и артиљеријска муниција, акумулатори, арматуре),
фабрике намештаја „Стеван Филиуповић“, касније „Стефил“, фабрике
за прераду воћа „Србијанка“ и неколико мањих предузећа махом у металопреради
и грађевинарству. Практично сва ова предузећа доживела су пропаст
током економске кризе 1990-тих година, као последица распада бивше
државе али и лоше унутрашње организације.
Садашње
економске функције носе махом приватна предузећа, пре свега компанија
„Вујић“, затим Ваљевска пивара и низ приватних предузећа мале и
средње величине. Релативно велики број запослених је још увек у
државном сектору, а велики је и број незапослених.
Ваљево
се шири у свим правцима али највише у правцу истока, долином Колубаре.
Пространи комплекс фабрике „Крушик“ данас је окружен градском зоном
и извесно је да ће се морати изместити без обзира на судбину ове
индустрије. Постојећа индустријска зона у Иверку је боље позиционирана
и располаже солидним условима за лоцирање и развој предузећа различитог
типа и величине, али је неопходно боље решити саобраћајне везе и
одговарајуће елементе инфраструктуре ( отпадне воде, обезбеђење,
паркинг простор итд.)
Дивци
Дивци
су насеље на путу Ваљево – Лајковац – Ибарска магистрала на месту
где се одваја пут за Мионицу и, даље, за Дивчибаре. Према попису
из 2002. године у овом насељу је живело 711 становника. Овакав саобраћајни
положај и релативна близина Ваљева (12 км), као и рељеф где се долина
Колубаре шири у пространу равну котлину, чине га врло повољном локацијом
за очекивани развој лаких привредних зона укључујући и интензивну
пољопривреду.
У
средишту села одавно постоји мали аеродром оспособљен за прихват
мањих летилица. Вероватноћа да ће у скорој будућности у непосредној
близини бити и аутопут Београд – Подгорица са одвајањем према Ваљеву
и Лозници доприноси очекивању да ће се Дивци интензивно развијати
и ширити.
Дивчибаре
Насеље
Дивчибаре има 223 становника и представља типично туристичко планинско
насеље. На његов развој доминантно је утицала туристичка функција
Маљена и постојање излетишта и, касније, зимског туристичког центра
Дивчибаре. Дивчибаре су се туристички развијале захваљујући добром
положају (близина Београда и Новог Сада), надморској висини (1000-1100
м), веома повољној клими која је последица превојног положаја гребена
и вододржљивим особинама серпентинског масива Маљена што је омогућило
развој богатих влажних ливада и шума на благим заталасаним заравнима
и падинама.
Туристички
капацитети Дивчибара доживели су свој максимум крајем осамдесетих
година, да би касније били напуштени и препуштени немару и пропадању.
Започети пројекти обнављања и проширења капацитета, изградње голф
и спортских терена, реконструкције путне мреже и сл. су за сада
обустављени.
Делови
овог простора представљају изузетне и вредне природне целине, пре
свега у форми аутохтоних ливадских и шумских заједница. Горњи и
средњи ток Црне Реке, притоке Забаве, под заштитом је закона као
природна реткост. Оближњи водопад Скакавац на реци Манастирици,
као и пећине и усеци изнад села Крчмар које користи Војска Србије
и Црне Горе свакако заслужују стручну процену и адекватну заштиту.
Прилично
нерегулисана изградња, пре свега викендица, на овом простору озбиљно
угрожава настојања да се овдашње природне вредности и туристички
потенцијали очувају. Посебан просблем представља инфраструктура,
пре свега комунална, која до данас није адекватно регулисана.
Петница
Село
Петница има 623 становника и блиско је повезано са околним селима
Клинци (267), Белошевац (856) и Бујачић (360). Налази се 7 км југоисточно
од Ваљева и, на неки начин, представља приградску зону.
Ипак,
неколико садржаја чине Петницу као насеље и као простор специфичним.
То је, пре свега, Петничка пећина која са оближњим археолошким локалитетом
чини важан заштићени природни и културно-историјски локалитет. Близина
мањег вештачког језера и великог спортског и рекреационог центра,
као и интензивни програми који се одвијају у Истраживачкој станици
Петница, учинили су да се ово место суочава са убрзаним развојем
и на тај начин постаје вредно пажње у програмима развоја општине
у целини али и у активностима усмереним на проблематику животне
средине.
Лесковице
Лесковице
( горње и доње Лесковице) представљају насеље карактеристично за
карстну регију северне подгорине Ваљевских планина. У ова два планинска
села живи 1093 становника. Простире се на јужном делу простране
површи, на којој се налазе и села Лелић, Сушица и Богатић и планина
Маглеш која се уздиже на овој површи између клисуре реке Градац
и масива Малог Повлена.
Педолошки
услови (релативно сиромашно смеђе земљиште на развијеном кречњаку)
и оштра припланинска клима ограничавају могућности развоја интензивнијих
облика пољопривреде. Доминантна делатност је екстензивно сточарство,
воћарство (јабука, шљива, малина, купина) и повртарство (кромпир).
Приметно смањење броја становника последица је преласка млађе и
средње генерације у Ваљево и овај тренд се наставља и у садашње
време.
Лесковице
су безводан крај, поготово северни делови села где је и данас изражен
проблем квалитетног и стабилног водоснабдевања. Лесковице имају
релативно велику осмогодишњу школу са интернатом (за ноћивање ђака
путника током зиме када су путеви непроходни) и солидну сеоску амбуланту
уз неколико продавница и кафана. Близина манастира Лелић, горњег
дела клисуре реке Градац и масива Повлена и Маглеша отварају одређене
могућности развоја туризма.
Поћута
Поћута
је средишно насеље за групу мањих села окупљених у проширеном средњем
делу долине Јабланице, на коме живи око 600 становника. Налази се
двадесетом километру пута Ваљево – Дебело брдо – Бајина Башта на
одвајању бочног пута према Бебића Луци и Ребељу. Као средишно насеље,
Поћута је опремљена најважнијим јавним објектима – школом, зградом
месне заједнице, амбулантом са зубном ординацијом, продавницама
и откупном станицом са сушаром за шљиву. У Поћути је крајем осамдесетих
година изграђен погон Фабрике коже из Ваљева за израду предмета
од коже где је запослен један број мештанки.
Започета
изградња велике хидроакумулације на реци Јабланици предвиђа потапање
знатног дела атара села а већ сада је забрањена употреба хемијских
средстава у пољопривреди у зонама блиским будућем језеру. Почетак
радова на акумулацији и економска криза деведесетих година умртвили
су овај крај поспешујући исељавање, што је донекле успорено завршетком
савремене трасе пута према Ваљеву која обилази будуће језеро. Доминантна
пољопривредна производња се са сточарства преусмерава на воћарство
(малина, јабука, купина).
У
непосредној близини се налази село Бебића Лука које представља својеврсни
етно-парк очуване традиционалне архитектуре, манастир Пустиња из
15. века познат по изванредним фрескама и клисураста карстна долина
Сушице, притоке Јабланице.
Ваљевска
Каменица
Ваљевска
Каменица са 998становника је микрорегионално седиште северозападног
дела ваљевске општине на благим заталасаним падинама Влашића и на
реци Каменици, левој притоци Обнице. Овај крај је био познат по
добро организованој и веома успешној пољопривредној задрузи која
је окупљала већину домаћинстава и значајно допринела уобличавању
и осавремењивању пољопривредне производње, пре свега сточарства,
воћарства и ратарства.
На
реци Каменици је средином осамдесетих година изграђена мања хидроакумулација,
пре свега антиерозионог типа, са идејама да постане и простор рекреационог
и излетничког туризма. То се до данас није десило, углавном због
кризе у деведесетим годинама. Ипак, на ширем простору ове микрорегије
појавиле су се и опстале рудиментарне форме сеоског туризма, док
је пољопривредна производња обезбедила значајном делу домаћинстава
релативно солидне приходе и спречила значајније исељавање. Поред
пољопривреде, овај крај је познат по традиционалном каменорезачком
занату којим се бави више десетина домаћинстава од којих нека имају
читаве мале фабрике са скупом механизацијом.
Бранковина
Бранковина
је насеље са 573 становника на дванаестом километру пута Ваљево
– Шабац. Познати је центар излетничког и ђачког туризма (преко 50.000
посетилаца годишње) захваљујући спомен-комплексу кога чини локална
црква поред које су гробови историјске породице Ненадовић ( Први
српски устанак) и спомен-школа и гроб песникиње Десанке Максимовић.
Иако је интензитет посета велики и прилично уједначено распоређен
током већег дела године, привредна активност села је мало везана
за туризам и угоститељство (унутар и у близини спомен-комплекса
нема ни једног угоститељског објекта!), већ је највише усмерена
на пољопривреду, пре свега на воћарство. Гаји се јабука, шљива,
малина и купина.
3.5.
Привреда
Као
и у многим другим деловима Србије, привреда Ваљева пролази кроз
изузетно тежак период преструктуирања. Пропаст великих државних
предузећа која су запошљавала далеко највећи део радно активног
становништва, довео је до изузетно великог пораста незапослености
али и нестабилности и кризе у многим привредним областима (примарна
пољопривреда, грађевинарство, туризам).
Иако
је Ваљево још пре пар деценија почело да фаворизује и подстиче развој
приватног сектора и малих и средњих предузећа, озбиљнији замах у
процесу оснивања и покретања делатности у овој области привреде
осећа се тек последњих неколико година али су укупни ефекти по доходак
и запошљавање још увек недовољни. Разлога за ово има више.
По висини просечне плате као и показатељима производа по становнику,
Ваљево се налази доста ниско у односу на друге средине сличне величине,
положаја и затеченог степена развијености у Србији.
3.5.1.
Пољопривреда
И
поред форсирања интензивне индустрије у другој половини ХХ века,
општина Ваљево је остала доминантно пољопривредно подручје. Од укупне
површине општине 65% чини пољопривредно земљиште – 5,840,200 хектара
од чега 4,823,900 хектара обрадивог пољопривредног земљишта а од
тога 2,9 милиона хектара под ораницама и баштама, 0,8 милиона хектара
под воћњацима а 0,2 милиона хектара под ливадама и пашњацима. Под
шумом се налази 2,7 милиона хектара а око 0,5 милиона хектара је
неплодно земљиште (углавном у крашким областима).
Интензивна
пољопривредна производња до скора је била везана доминантно за долину
и блиски појас око Колубаре и већих притока, док је на побрђу и
подгорину Ваљевских планина била карактеристична екстензивна пољопривреда
где се највећи део домаћинстава бавио комбинованим активностима
у области сточарства, воћарства и, мање, повртарства.
У
последње време уочљиво је интензивно раслојавање пољопривредних
домаћинстава где се издвајају домаћинства која почињу да се преоријентишу
на интензивну и специјализовану производњу (воћарство: малина, купина,
јабука, шљива; сточарство: фарме јунади и свиња; перадарство и постепени
раст производње рибе у рибњацима мале и средње величине).
Са
пропашћу великих пољопривредно-индустријских предузећа („Србијанка“,
„Подгорка“), јавила се уочљива нестабилност и криза у неким доменима.
3.5.2.
Индустрија
Ваљевску
индустрију карактеришу пре свега металски и пољопривредно - прехрамбени
комплекс. Криза која је наступила почетком 90-их година довела је
до наглог пропадања великих државних и друштвених предузећа. Данас
се већина друштвених предузећа, као и у осталим градовима у Србији,
налази у процесу реструктуирања и приватизације. У процесу приватизације
су прехрамбена и текстилна индустрија, индустрија намештаја, картонске
амбалаже, штампарија и велика предузећа из области металопрераде.
Посебан проблем представља питање будућности највећег ваљевског
индустријског предузећа - Холдинг компаније "Крушик."
Са
друге стране, у Ваљеву постоји већи број малих и средњих приватнх
индустријских предузећа које се баве различитим делатностима и чије
је пословање углавном стабилно. Такође, у последње време је приметан
пораст интересовања страних инвеститора за пословање у општини Ваљево.
Тако су своје производне погоне у Ваљеву изградиле аустријска компанија
"Аустротхерм" и италијанска "Голден Ладу", а
исто је најавила и словеначка компанија "Горење".
3.5.3.
Јавна предузећа
У
Ваљеву функционише пет јавних комуналних предузећа која у сарадњи
са општинском владом одржавају виталне функције града. То су ЈКП
"Водовод", ЈКП "Видрак", ЈКП "Полет",
ЈКП "Ваљево" и ЈКП "Стубо – Ровни". У наредном
периоду, у области комуналне изградње, планира се неколико значајних
пројеката: топлификација града, изградња нове депоније и постројења
за рециклажу отпада, реконструкција магистралних и локалних путева,
побољшање јавног превоза, наставак рада на брани Стубо - Ровни итд.
