Од 1987.-е године у Ваљеву се традиционално одржавају "Тешњарске вечери". Тешњар је стари део града, који се налази уз десну обалу Колубаре са сачуваном амбијенталном средином из 19.-ог века.
Током "Тешњарских вечери" културни догађаји и људи се преливају са једне обале Колубаре на другу, из старог у нови део града. Овде можете погледати како је све почело, шта је било претходних година, шта све Тешњар може да понуди ове године, и још много тога:
Погледајте фото запис са ранијих фестивала...
ВАЉЕВЦИ, ТЕШЊАР ЈЕ ВАШ Као што Београд има Скадарлију, Дубровник Страдун, Сарајево Баш-чаршију, сада већ слободно можемо да кажемо и одахнемо, Ваљево има свој Тешњар. Тешњар за кога многи други па и случајни пролазници имајувише осећаја од нас самих. Архитекти Предрагу Ристићу, познатом код нас и у свету, био је довољан један сусрет са овом старом чаршијом из прошлог века, па да буде освојен. Убрзо се након првог сусрета појавио са екипом Телевизије Београд да би тајне и лепоте Тешњара показао гледалишту широм земље у емисији посвећеној култури "Петком у 22". Многи од нас гледали су ту емисију са дивљењем као да није реч о нашем Тешњару, којим немилосрдно шпартамо аутомобилима и поред свих забрана и ограничења. Тешњару за који нам је тешко одвојити динар...
Овога лета, негде средином јула након боравка у Ваљеву у оквиру посете Подринско - колубарском региону, туристички новинари Србије у својим извештајима и текстовима посебну пажњу посветили су Тешњару и Модерној галерији у Ваљеву. Тада су се могле чути и прочитати одприлике овакве речи хвале: "Тешњар, аутентична српска чаршија и језгро занатства прошлог века...", "Ваљевски Тешњар - културно благо" и сличне.
Да причу скратимо. Ваљевци, после много напора и отпора стара градска чаршија ових дана изнова вам је "дата", "поклоњена". У то смо се уверили у ноћи између 11. и 12. септембра, прве "Тешњарске вечери" у оквиру овогодишњих прослава Дана ослобођења Ваљева. Узимајте лепоте Тешњара и дајите му се као те ноћи. Удахните му мало овог времена недирајући оно старо.
("Тешњарски гласоноша", 1987.-е године, Милена Петровић)
Тешњар у оку Куће се наслониле у низу. Једна на другу. Као да једна без друге не могу, да ће се, ако се и један цреп помери - срушити. Ипак то се само чини.
И летос су жене седеле на клупама. У прозору јастуче - урамљено гледа. Спотиче ногу, удара у затиљак, мами да подигнеш главу, да се јавиш. Онако лепо, извадиш руке из џепова, и кажеш: "Добар дан". Али без гласа, само отварајући уста, као да се чује, као да си рекао, и к'о да те зна. И онда, опет, остане да стоји. И осећаш, како ти прониче, у покрете, договоре, позајмице...
У капију удари кора од лубенице. Док су узмувано трчале лиле, замириса вино. Из погледа, из говора, из великог оплетеног балона.
Пролазе беле патике, жваћу жваке у ритму музике. Имају желатином премазану косу.
- "Без везе" - са нагласком на "е", паде на плочник.
("Тешњарски гласоноша", 1994.-те године, Дарко Марјановић)
