01.01.1895.

Мионица проглашена за варошицу

03.01.1868.

У Стублинама рођен Живојин Перић, академик, правник, (учио Ваљевску гимназију)

04.01.1848.

У Петници рођен Љубомир Ковачевић, академик, историчар

05.01.1881.

У Лелићу рођен Николај Велимировић, у монаштву владика Николај

06.01.1904.

Белановица проглашена за варошицу

07.01.1823.

У Мионици умро кнез Рака Тешић

10.01.1846.

У Бранковиви рођен Марко Петровић, протојереј, радикалски посланик

11.01.1811.

Прота Матеја Ненадовић постављен за војводу Тамнавске кнежевине

14.01.1872.

На Убу отворено убско читалиште

15.01.1900.

У Осечини рођен Андрија Андра Глишић, часовничар, филмски сниматељ и продуцент

17.01.1856.

На Убу рођен Иван Павловић, професор, дипломата и добротвор

18.01.1892.

У Ваљеву основано друштво "Ваљевска трговачка омладина"

19.01.1847.

У Градцу рођен Милован Ђ. Глишић, књижевник и преводилац

20.01.1921.

У Београду умро војвода Живојин Мишић

21.01.1911.

У Београду умро Алимпије Васиљевић. политичар и књижевник

22.01.1884.

У Ваљеву умро Радован Лазић, оснивач Ваљевске штедионице

23.01.1939.

У Ваљеву почела рад фабрика "Вистад" (данашњи "Крушик")

24.01.1915.

У Ваљеву умрла др Драгиња Бабић

25.01.1868.

У Врању рођен др Јордан Стајић, санитетски генерал, почасни грађанин Ваљева

26.01.1926.

У Лончанику рођен Витомир Вулетић, универзитетски професор

27.01.1901.

Ваљевски гимназијалци извели своју прву позоришну представу - комад Живка Романовића "На Св Саве дан"

27.01.1944.

У Ба одржан Равногорски конгрес

29.01.1804.

У Београду дахије умориле Хаџи Рувима, архимандрита манастира Боговађе

31.01.1921.

Ваљево имало, према попису, 9757 становника

31.01.2001.

Постављене су прве странице званичне интернет презентације општине Ваљево

01.02.1908.

У Дубровнику умро Милован Ђ. Глишић

02.02.1895.

У Ваљеву умро Љубомир П. Ненадовић

03.02.1806.

Турци опљачкали Ваљево, у Бранковини запалили цркву и Ненадовића кућу

06.02.1915.

У Ваљеву умро др Селимир Ђорђевић

07.02.1860.

Ваљевско добровољно друштво за театарско представљање извело Стеријин комад "Светислав и Милева", прву позоришну у Ваљеву

07.02.1942.

У Ивању код Пријепоља погинуо др Милош Миша Пантић

08.02.1954.

У Београду умро Живорад Грбић, музички педагог и хоровођа

09.02.1952.

У Ваљеву умро Јован Урбан, диригент и композитор

10.02.1897.

У Бијелом Брду код Вишеграда рођен др Владимир Ђуровић, ваљевски хирург, здравствени и просветни радник

10.02.1923.

У Ваљевској Каменици рођен Мојсије Жарковић, игуман Хиландара

11.02.1993.

У Београду умрла Десанка Максимовић, песникиња

12.02.1885.

У Ваљеву почела да ради прва штампарија, филијал Задруге штампарских радника из Београда

14.02.1905.

У Београду умро Божидар Кнежевић, филозоф

15.02.1925.

У Београду основано удружење Ваљеваца и Ваљевки

15.02.1945.

У Ваљеву изашао први број листа Све за победу (данашњи "Напред")

16.02.1969.

У Ваљеву основано Друштво младих истраживача

17.02.1885.

У Ваљеву изашао први број листа "Гласоноша"

18.02.1911.

У Ваљеву рођен Борислав Бора Благојевић, универзитетски професор права

21.02.1932.

У Ваљеву рођена Гордана Бабић, историчар уметности, универзитетски професор, академик

25.02.1887.

У Ваљеву рођен Душан Андријашевић, професор, писац уџбеника

26.02.1777.

У Бранковини рођен Прота Матеја Ненадовић

27.02.1995.

У Београду умро Ратомир Ивковић, филмски редитељ

28.02.1788.

Кнез Алекса Ненадовић ослободио Ваљево од Турака

01.03.1872.

У Ваљеву рођен Драгомир Глишић, сликар и ликовни педагог

03.03.1931.

Ваљево је, према званичном попису, имало 11050 становника

04.03.1954.

У Београду умро Бранислав Петронијевић, филозоф

05.03.1890.

У Београду умро Мита Ракић, политичар и преводилац

06.03.1804.

Ваљево ослобођено од Турака

07.03.1862.

На Убу рођен Божидар Кнежевић, филозоф

08.03.1960.

У Ваљеву отворен нови Дом Културе

09.03.1844.

У Ваљеву умро Антоније Анто Јовановић, срески старешина у Подгорини (рођен у Лелићу 1785.)

09.03.1815.

У Ваљеву умро Гавра Барако, лекар

11.03.1837.

У Гвозденовићу рођен Илија Ђелмаш, живописац, каменпрезац и писар Кнежеве канцеларије

12.03.1992.

У Београду умро Бранко Атанацковић, новинар и шахиста

13.03.1942.

У Радановцима погинуо Живорад Жикица Јовановић, револуционар и народни херој

14.03.1919.

У Ваљеву рођен Драгољуб Илић, учитељ и песник

14.03.1937.

Основана у Лајковцу Земљорадничка задруга за селекцију стоке

15.03.1922.

На Убу почео да излази лист "Глас Тамнаве"

17.03.1807.

У Ваљеву рођен Милош Рајчевић, глумац и редитељ

18.03.1956.

У САД умро владика Николај Велимировић

20.03.1875.

У Ваљеву окружни начелник и протојереј забранили одржавање парастоса Светозару Марковићу

21.03.1899.

У Лопатњу основана Земљорадничка задруга

23.03.1909.

У Царини (Пецка) основана Земљорадничка задруга

24.03.1985.

У Ваљеву умрла Милка Антић, фотограф

25.03.1875.

У Совљаку (Уб) рођен Бранислав Петронијевић, филозоф

26.03.1928.

У Ваљеву рођен Милорад Мишковић, балетски играч

28.03.1989.

У Шапцу умро Јован Велимировић, владика

02.04.1899.

У Туларима (Уб) основана Земљорадничка задруга

03.04.1915.

У Ваљеву умрла Надежда Петровић, сликар, тада добровољна војна болничарка Ваљевске болнице

04.04.1806.

У Чучугама (Уб) бој Срба и Турака

05.04.1892.

У Ваљеву свечано отворен парк "Јадар"

06.04.1867.

У Београду умро Јеврем Ненадовић, тамнавски војвода и државни саветник

07.04.1894.

У Врању рођен а 1979. у Ћелијама умро Јустин Поповић, архимандрит

07.04.1928.

Управник Ваљевске болнице др Јован Мијушковић извео успелу операцију на отвореном срцу, прву у Југославији

08.04.1896.

У Београду умро Ђуро Козарац, оснивач Ваљевске гимназије

10.04.1882.

У Ваљеву боравио краљ Милан Обреновић (одсео у кући Живка Тадића, трговца)

13.04.1836.

У Ваљеву почела градња цркве која и данас постоји

14.04.1941.

У Ваљево ушле прве немачке јединице, делови 46. корпуса

15.04.1907.

У Ваљеву рођен Милош Т. Жуњић, војни пилот, бранилац Београда 1941.

16.04.1879.

Установљена стална пијаца у Ваљеву

17.04.1787.

У Степању умро Крста Ђелмаш, свештеник, родоначелник Ђелмаша из Гвозденовића

17.04.1904.

Рођен др Милош Миша Пантић

18.04.1922.

Умро Светомир Николајевић, историчар, политичар и универзитетски професор (рођен у Радуши)

19.04.1892.

На реци Градцу, код манастира Ћелије, покрштени ваљевски Цигани мухамеданске вере

22.04.1899.

У Ваљеву отворен ТВ студио

23.04.1883.

У београдском Народном позоришту праизведба "Подвале" Милована Ђ. Глишића

24.04.1925.

У Бањанима основана Здравствена задруга, прва у Ваљевском крају

25.04.1870.

У Београду умро Живојин Жујовић, први српски социјалистички идеолог

26.04.1899.

У Боговађи боравили краљ Александар и краљ Милан Обреновић

29.04.1968.

За почасног грађанина Ваљева проглашена Десанка Максимовић

01.05.1904.

Организована у Ваљеву прослава 1. маја, првог у овом граду

01.05.1994.

Изашао први број Ревије "Ваљевац" (садашња Ревија "Колубара")

02.05.1901.

У Белановици рођен Милан Вемић, универзитетски професор метеорологије

04.05.1866.

У Пожаревцу рођен Селимир Ђорђевић, ваљевски лекар, пред Први светски рат

05.05.1804.

У Кршној Глави установљен први устанички суд

06.05.1983.

У Ваљеву почео први Фестивал југословенског џеза

08.05.1868.

У Ваљеву рођен Богдан Јанковић, гимназијски професор и директор

09.05.1900.

Ваљево добило електрично осветљење, прво у Србији ван Београда

11.05.1949.

У Београду рођен Војислав Воја Брајовић, глумац

12.05.1991.

Мошти Николаја Велимировића из Либертвила (САД) пренесене у Лелић

13.05.1941.

На Равној гори окупили се четници, присталице Драгољуба Драже Михаиловића

15.05.1930.

Мионица добила електрично осветљење

16.05.1898.

У Рабровици рођена Десанка Максимовић. песникиња

17.05.1932.

Дивчибаре проглашене за природно климатско лечилиште

21.05.1861.

У Ваљеву рођен Милован Гавриловић, глумац и редитељ

22.05.1942.

У Ваљеву Немци јавно обесили Стјепана Стевана Филиповића, металског радника, партизана

24.05.1850.

У Неготину рођен Атанасије Таса Стојановић, ваљевски гимназијски наставник, књижар и издавач

27.05.1923.

Први пут у Ваљеву болесници прегледани на рентген апарату

29.05.1976.

Пуштена у саобраћај пруга Београд-Бар

30.05.1946.

У Памбуковици рођен Драган Џајић, фудбалер

01.06.1944.

У Лелићу стрељана Милица Павловић Дара, средњошколски професор у Ваљеву, народни херој

02.06.1935.

У Љигу рођен Драган Кубуровић, универзитетски професор стоматологије, ректор Београдског универзитета

03.06.1912.

У Лелићу рођен Јован Велимировић, епископ Шабачко-ваљевски

05.06.1968.

У Ваљеву отворен Спомен-дом "Милован Глишић"

08.06.1914.

Пастув "Моравац" Милана Стефановића из Шушеоке победио у трци године на београдском хиподрому

10.06.1887.

У Ваљеву рођен Драгутин Илић Јејо, приповедач, романсијер и драмски писац

12.06.1900.

У Лукавцу основана Земљорадничка задруга

14.06.1915.

Војвода Живојин Р. Мишић проглашен за почасног грађанина Ваљева

15.06.1972.

Умро Богдан Бакић, сликар и ликовни педагог

16.06.1910.

У Ваљеву изведена прва оперска представа (гостовала београдска Опера на булевару, предвођена Браниславом Нушићем)

17.06.1957.

У Београду умро Драгомир Глишић, сликар и ликовни педагог (рођен у Ваљеву 1872.)

21.06.1937.

У Ваљеву, на Дабића пољу приређен први аеромитинг

22.06.1879.

У Београду умро Јеврем Гавриловић, државни саветник, дугогодишњи окружни начелник у Ваљеву

24.06.1921.

У Скопљу рођена Вида Јоцић, вајар (аутор низа споменика својим саборцима из Ваљевског партизанског одреда)

25.06.1941.

У Ваљеву Окружни комитет КПЈ донео одлуку о формирању Ваљевског НОП одреда

29.06.1910.

На Убу рођен Љубиша Јоцић, песник

30.06.1928.

Изашао први број листа "Глас Ваљева"

01.07.1975.

У Ваљеву почео рад Окружни привредни суд

03.07.1937.

У Ивановцима код Љига рођен Милован Мића Данојлић, књижевник

04.07.1760.

У Шишатовцу (Фрушка гора) умро игуман Теодор Милутиновић (рођен у околини Ваљева)

06.07.1876.

На Великом извору, у Српско-турском рату, погинула у две ваљевске бригаде, 333 војника, рањено 472, нестало 269

07.07.1988.

У Ваљеву умро Обрен Јовановић, фотограф

08.07.1941.

У Ваљево стигла 522 прогнана Словенца (остали до јула 1945)

10.07.1888.

Основано Друштво убских занатлија за помоћ у случају болести, изнемоглости и смрти

11.07.1918.

У Ници умро Богдан Јанковић, дугогодишњи гимназијски професор и директор у Ваљеву

12.07.1951.

У Ваљеву рођена Соња Ђ. Вукићевић, балерина и кореограф

13.07.1903.

У Бранковини откривен споменик Љубомиру П. Ненадовићу

14.07.1971.

Ваљево добило прве семафоре за регулисање аутомобилског саобраћаја

15.07.1922.

У селу Дићи рођен Божидар Божа Петровић, архитекта, универзитетски професор

17.07.1996.

У Ваљеву изашла прва свеска Биографског лексикона Ваљевског краја

18.07.1926.

У Београду умро Живојин Симић, филолог (рођен у Врелу 1848)

20.07.1855.

У Струганику рођен Живојин Мишић, војсковођа

21.07.1846.

У Руми умро Јовица Милутиновић, кнез

27.07.1836.

У Брежђу се појавила колера, умрло 28 лица

27.07.1914.

Почео у Ваљеву да излази дневни лист "Велика Србија" (појавио се 48 пута)

29.07.1939.

У Београду умрла Драга Стефановић Спасић, глумица и оперска певачица (рођена у Ваљеву)

01.09.1908.

У Ваљево стигао први воз

02.09.1887.

Изашао први број "Ваљевских новина"

02.09.1936.

Умро у Шапцу антропогеограф Љубомир Павловић (рођен у Клинцима 1865.)

04.09.1955.

У Ваљеву основан бициклистички клуб

05.09.1870.

У Ваљеву отворена прва апотека (власништво Клаудија Прикелмајера)

06.09.1899.

У Лисом Пољу основана Земљорадничка задруга

10.09.1922.

У Ваљеву рођена Драга Илић Јонаш, спикер

12.09.1885.

У Ваљеву одржане прве коњичке трке

14.09.1922.

У Мионици рођен др Александар Аца Обрадовић, лекар, спортски радник

15.09.1844.

На Радији, у Беомужевићу, угушена Катанска буна

15.09.1948.

Почела настава у убској Учитељској школи, првој потпуној средњој школи у том месту

16.09.1907.

У Вукони (Тамнава) отворена нова црква

16.09.1951.

У Ваљеву отворена прва стална изложба Народног музеја

17.09.1950.

У Ваљеву основано професионално Градско народно позориште (радило до 31.12.1956.)

19.09.1892.

У Ваљеву рођен Живорад Грбић, професор музике у Ваљевској гимназији и Музичкој академији у Београду

22.12.1922.

Отворен у Славковици Народни универзитет, први у селима Краљевине СХС

23.09.1866.

У Брежђу рођен др Добросав Урошевић, универзитетски професор

26.09.1826.

У Бранковини рођен Љубомир П. Ненадовић, књижевник

27.09.1933.

Варош Ваљево проглашена за град

28.09.1956.

У Ваљеву основан Дом културе

29.09.1927.

У Лопатњу рођен Тодор Тоша Живановић, фудбалер и фудбалски тренер

30.09.1898.

У Врелу основана Земљорадничка задруга

01.10.1923.

У Ваљеву основана Средња пољопривредна школа

03.10.1886.

У Ваљеву рођена др Драгиња Бабић, прва Српкиња берлински доктор медицине

05.10.1939.

У Ваљеву почела рад Државна средња техничка школа

06.10.1930.

У Градцу (Ваљево) рођен Велибор Берко Савић, правник и историчар

11.10.1870.

У Ваљеву основана школа усељена у нову зграду (данас Народни музеј)

12.10.1954.

У Ваљеву почела рад Нижа музичка школа

14.10.1854.

У Живковцима (Качер) рођен Живан Живановић, историчар, књижевник и политичар

14.10.1934.

У Тузли рођен сликар Љуба Поповић

15.10.1846.

У Мионици рођен Мита Ракић, књижевник, преводилац и дипломата

15.10.1906.

Одржане прве атлетске трке у Ваљеву, истовремено и прве у Србији

16.10.1880.

У Рукладама (Тамнава) рођен Воја Танкосић, комитски војвода

20.10.1959.

У Ваљеву усвојен први Генерални урбанистички план

21.10.1941.

У фабрици "Вистад" у Ваљеву Немци стрељали 50 талаца

22.10.1906.

Ваљевска гимназија почела рад у садашњој згради

23.10.1959.

У Ваљеву пуштен у рад водовод са врела Пакље

24.10.1928.

Мирска црква у Ћелијама поново претворена у манастир

25.10.1927.

У Ваљеву рођен Стеван Мирковић, генерал и политичар

28.10.1907.

У Ваљеву одржана оснивачка скупштина Грађанске читаонице

29.10.1977.

У Београду умро Радомир Раша Плаовић, драмски уметник (рођен на Убу 1899)

31.10.1837.

У Славонској Пожеги рођен Клаудије Прикелмајер, први ваљевски апотекар

02.11.1914.

Генерал Живојин Р. Мишић примио у Мионици команду над Првом армијом

06.11.1897.

У Ваљеву отворена радничка школа (радила при Женској подружници)

07.11.1921.

У Хиландару умро Мелентије Вујић, епископ (рођен у Осеченици)

08.11.1933.

У Ваљеву отворена Народна књижница и читаоница

09.11.1950.

У Ваљеву професионално Градско народно позориште извело своју прву премијеру ("Хајдук Станко" Ј. Веселиновића)

10.11.1838.

У Врачевићу рођен Живојин Жујовић, први социјалиста у Срба

11.11.1996.

У Београду умро Драгољуб Јовановић, официр, писац књиге "Музеј живих људи" (рођен у Ваљеву 1912)

12.11.1991.

Почела по трећи пут градња пруге Ваљево-Лозница

13.11.1941.

У Словцу четници предали Немцима 360 припадника и сарадника НОП-а из западне Србије

16.11.1914.

Почела Колубарска битка у Првом светском рату

18.11.1895.

У ваљеву боравио Васа Пелагић

19.11.1918.

У Врњцима умро историчар Љубомир Ковачевић (рођен 1848. у Петници)

20.11.1914.

На Враче-брду код Лајковца, у Колубарској бици, погинуо Димитрије Туцовић

21.11.1831.

У Велишевцу код Љига рођен Алимпије Васиљевић, филозоф и књижевник

23.11.1870.

У Ваљеву отворена гимназијска реалка

25.11.1875.

У Совљаку (Уб) рођен Бранислав Петронијевић, филозоф

26.11.1899.

Из Ваљева послана најстарија позната ваљевска разгледница

27.11.1941.

На Крушику у Ваљеву Немци стрељали 261 припадника НОП-а

28.11.1958.

Ваљево добило неонско осветљење

29.11.1854.

У ваљеву умро Прота Матеја Ненадовић

29.11.1999.

Објављена у Ваљеву поема Матије Бећковића "Кад дођеш у било који град"

30.11.1868.

У Ваљеву основана прва библиотека

01.12.1988.

У Мионици откривен споменик војводи Живојину Мишићу, рад Ота Лога

03.12.1933.

Уметничка група "Зограф" из Београда отворила изложбу у Ваљеву

04.12.1909.

У Забрежју рођен Боривоје Стојковић, књижевник и театролог (пореклом из Мрчића, гимназију учио у Ваљеву)

09.12.1914.

Ваљево ослободила Прва армија (под командом војводе Живојина Мишића)

10.12.1890.

Ваљево добило војну музику (при Дринској дивизији, први капелник Фрања Покорни)

11.12.1938.

У Ваљеву, на дан парламентарних избора, убијени Миљко Кораћ и Драган Николић, а у Каменици Јелисав Васиљевић

15.12.1815.

Милош Обреновић поставио Проту Матеју Ненадовића за кнеза Ваљевске нахије

17.12.1941.

У ваљевском затвору Немци стрељали мајоре Александра Мишића и Ивана Фрегла, припаднике покрета Драже Михаиловића

18.12.1932.

У Пецкој основана Среска здравствена задруга

19.12.1898.

У Ваљевској Каменици основана Земљорадничка задруга

20.12.1905.

Завршена зграда ваљевске штедионице (у њој су сада Радио Ваљево и лист "Напред")

22.12.1885.

У Царини (Пецка) рођен Боривоје Ж. Миливојевић, географ

23.12.1885.

У Ваљеву Антон Делини постао први окружни лекар

24.12.1904.

Пецка проглашена за варошицу

24.12.1905.

У Ваљеву рођен архитекта Момчило Белобрк

25.12.1888.

У Ваљеву основана Трговачка школа

25.12.1971.

Пуштен у саобраћај пут Мионица-Дивчибаре

27.12.1925.

Образовано у Ваљеву Здравствено душтво "Дивчибаре"

29.12.1985.

У Београду умро проф. др Борислав Благојевић, универзитетски професор права (рођен у Ваљеву 1911)

30.12.1913.

У Ваљеву умро Клаудије Прикелмајер, први ваљевски апотекар

31.12.1944.

У Ваљеву почела рад Градска читаоница са 2500 књига