Храм покрова Пресвете Богородице у Ваљеву изграђен је 1838. године. Понео је име капеле која се налазила уз ваљевски двор Јеврема Обреновића, тадашњег заповедника Ваљевске и Шабачке нахије.

     Припреме за градњу цркве су отпочеле, по налогу кнеза Милоша Обреновића лета 1832. али са извођењем радова се кренуло тек у лето 1836. Иконостас је 1864. осликао Никола Марковић, а фреске са ликовима српских светитеља монах Никодим Бркић, средином 20. века. Уз храм је подигнут, према пројекту архитекте Божидара Петровића, велики црквени дом.

     На Новом гробљу у Ваљеву, 1935. године, изграђен је храм посвећен Праведном Лазару. Његови задужбинари су били браћа Гођевци, оновремени угледни индустријалци и трговци.

     Од 1992. године Ваљевци граде свој нови храм на ушћу Градца у Колубару, недалеко од места где је у средњем веку постојала црква. Нови ваљевски храм, посвећен Христовом Васкрсењу, по својој величини је други у Србији. Дугачак је 46, широк 24, а висок 40 метара и моћи ће да прими око хиљаду верника. Његов темељ, освештао је патријарх Павле на Васкрс 1995. године.

     2000. године у Новом насељу, браћа Вујић, успешни ваљевски привредници, подигли су цркву посвећену Светом великомученику Георгију.

     Ваљево је подељено на 14 парохија. Град је седиште Архијерејског намесништва ваљевског. При Ваљевској цркви постоје Братство Православне народне хришћанске заједнице "Часног и Животворног Крста Господњег" (основано 1927. године) и Коло српских сестара "Преподобна мати Евгенија" (основано 1967. године). Постоје и школа веронауке и мешовити црквени хор "Хаџи Рувим". У Ваљеву је седиште издавачке установе и радија Шабачко-ваљевске епархије "Глас цркве".