У једној византијској повељи из 1019. године, као део Београдске епархије новостворене Охридске епископије се помиње и манастир Градац. Познати српски историчар Стојан Новаковић је сматрао да се име овог манастира може довести у везу са реком Градац, тако да би га требало тражити негде у близини Ваљева.

У ширем центру Ваљева сачувани су преостаци једне цркве. Реч је о манастирском храму, вероватних димензија 24 са 18 метара. Поуздано се зна да је реч о грађевини насталој око 1300. године. За сада нема доказа по којима би се овај храм могао повезати са  манастиром Градац. 

У 18. веку Ваљево је било седиште Ужичковаљевске митроплоије и у граду се налазио митроплитов двор.

Почетком 19. века, на десној обали Колубаре, у Тешњару, постојала је мања црквица брвнара. 1832. године кнез Милош Обреновић је наредио да се уместо те мале и трошне црквице, подигне нова, али на другој обали Колубаре, где је, како је у свом наређењу написао кнез Милош црква и раније постојала.  Будући да се кнезова не пориче тако и би. Данас у Ваљеву, поред те цркве, подигнуте у 19. веку, по нарећењу Књаза постоји и црква подигнута на самом прелазу 20. и 21. века.