МУСЕЛИМОВ КОНАК

 је најстарија зграда сачувана у Ваљеву. Настала је крајем 18. века за потребе Муселима, турског управника Ваљевске нахије. Док је његов приземни део представљао административне просторије у подруму се налазила апсана, односно затвор.

По свом подруму конак је и остао запамћен у историји. Почетком 1804. године у њему су били заточени ваљевски кнезови Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, и из њега су одведени на губилиште, стотинак метара даље, на обалу реке Колубаре. После егзекуције, у историји познате као "сеча кнезова", њихове главе су биле набијене на колац и јавно изложене на крову конака.

Све то на више него упечатљив начин компонује целу причу о догађајима који су означили почетак стварања једне нове, слободне српске државе. Вишевековна турска управа Србијом почиње да доживљава свој крај управо са почетком Првог српског устанка. Турци су намеравали да сечом кнезова погубе највиђеније српске народне старешине и тако устанак пресеку у корену.

Међутим, тај догађај је само убрзао почетак устанка и већ пар недеља после сече кнезова устанак је и почео. На његовом челу се нашао Карађорђе Петровић, али у њему су се истакли и многи Ваљевци, пре свега прота Матеја Ненадовић и Јаков Ненадовић, син и брат посеченог кнеза Алексе. Прота је био и први српски дипломата, као и оснивач и председник прве српске владе, Правитељствујушћег совјета, док је његов стриц Јаков био командант војске западне Србије, један од каснијих председника владе, као и први српски министар унутрашњих послова.

Током Првог српског устанка је створена прва нововековна српска држава која је пунох 9 година одолевала покушајима Турака да је покоре. У бројним биткама које су вођене од 1804. до 1813. године српска војска је са успехом бранила мачем стечену аутономију. Ипак 1813. године, прогласивши џихад и окупивши велику војску Турци су успели да покоре Србију.